Српски књижевни гласник

ИЗ СЛОБОДЕ У РОПСТВО.

На тисућу чачина догађаји у животу обарају закључке здравога разума у питањима социалним (као, на пример, кад се предузму мере да се забрани каква књига, и тиме се учини да се само још већма рашири; или кад се покуша да се спречи зеленаштво, и тиме се само створе мучнији услови за оног који узима на зајам; или кад је теже добавити извесну робу онде где се фабрикује него ли ма где на другом месту). Један од најчудноватијих је међу њима тај, како се људи, што се више ствари усавршују, све више туже на њих.

У доба кад народ није имао никакве политичке:

власти, људи су се ретко кад тужили на своју угњетеност; али чим су се слободне установе толико утврдиле у Енглеској да су нам народи с копна стали завидети на политичком уређењу, оптужбе противу аристократске управе бивале су све жешће и жешће, док се најзад право гласања није знатно проширило; али одмах затим почеле су опет тужбе да све иде наопако због тога што нема веће слободе. Ако се обазремо у прошлост, у доба ливљаштва, да видимо какав је све био положај женин, видећемо је где носи терете уместо мушких, и једе само оно што од њих преостане; кроз цео средњи век жене су двориле људе о ручку и вечери; а у наше дане, у целом нашем друштвеном животу, права се женина увек стављају на прво место, и управо онла кад се најгоре поступало са женом, најмање се увиђало да се с њоме рђаво поступа; сад међутим, кад је положај жена бољи него икад, чују се све јаче и јаче њихове оптужбе, а најжешћа вика долази из „женског раја“, из Америке. Пре сто година, кад је било тешко наћи човека који се у згодној прилици не би опло, и када се мало презриво погледало на оног који није могао да поднесе једну или