Српски књижевни гласник

БЕЛЕШКЕ о ЕНГЛЕСКОЈ. 615

пред степеницама на којима бејаше одозго до доле младо насмејано жењекиње у широким хаљинама од тула или свиле, на глави драго камење, а рамена нага; и онде као и овде утисак је јединствен, сјај и величанственост у највећем степену, сви цветови цивилизације и природе у једној кити и у једном мирису.

Хемптон-Корт је велики врт уређен по француски а још у добу Виљема Ш, у то доба у Европи је владао наш стил. Енглески стил се ипак осећа; узане леје засађене ружом које се пењу уз мотке те чине цветне стубове. Пловке, лабудови плове по свакоме басену; а барска перуника по води отвара своју глатку круницу. Стара дрвета су подупрта гвозденим шипкама; кад се осуше, да не пропадну сасвим, греде од њихова дебла велике урне. Очигледно их поштују и воле. Нигде гвоздене ограде; видим пуно женске деде из школа како овуда ходе и играју се на трави; али не кидају цвеће; да се врт очува довољан је овај натпис: „Надати се да публика неће уништавати оно што је подизано ради њенога задовољства.“ Видео сам људе из народа где с породицама својим ручавају на трави у Хајд-Парку; и они нису ништа чупали или кварили. — То је савршено; сврха је у свакоме друштву да сваки свој надзорник буде, и да најзад другога надзорника и нема до тога.

(Наставиће се.) И. Тен. (Превео с француског Ј. Ј.)