Српски књижевни гласник

614 СрРпски Књижевни ГлаАСНИК.

униште дрвета! Народни укус учинио је да су очувана; лорд Џен Русел је шумар у овоме парку, и у њему има право на кућу. Стара успомена на феудалне обичаје, старине су боље поштоване и боље сачуване него ли у Француској, у старине треба рачунати и дрвета.

Дрвета у Виндзору и Хептон-Корт исто су тако лепа. Од Кју-Гарденса до Хемптон-Корта пружа се алеја џиновских кестенова чији бели и ружичасти гроздови личе на светњак с више кракова. Лисје је тако густо да је под њима и на сунцу свеже. На меканој трави ишараној цвећем и оперваженој глицинама/ дижу се алпијске руже високе два човечја раста, препуни су ружичаста цвећа по коме зује челе. Има га толико много, тако је величанствено, од тако нежнога и танана ткања, тако га је много у једној светлој кити, да човеку засену очи; и то је дивно, то опија, као да није природно. Мало даље, у грдној алеји велике као храстове палме шире своје чудновато грање, и банани са широким лишћем које би могло покрити дете од дванаест година. И ово је један од њихових дарова; дивно схватају неимарство дрвећа, траве и цвећа; нисам видео никакав класички двор никакву сиротну сеоску кућу где њега нема. Понекад утисак је сувише силан; на сунцу и претерано; оно невиђено зеленило добија тако богате и силне тонове да се не би могло на платну приказати; вређали би, били би сувише сирови. Њих ваља душом осећати, а не очима; оне су весеље и као неки излив радости. да спрему за одржавање, за развијање и растење ткања, потребна је била она претерана влага, уз миловање и заштиту благе паре: под топлијим поднебљем такво би цвеће отврдло и осушило се. Оно није навикнуто на јасно сунпе; зато и данас на сунцу оно овако сјајно изгледа. Boja My је као у какве лепе госпе; и оно је развијано, чувано, улепшавано оним што вештина и раскош имају на расположењу. Такав сам утисак имао приликом једне свечане дневне представе

! Ђиљке с великим, дебелим и бодљавим лишћем.