Српски књижевни гласник

Белешке о ЕНГЛЕСКОЈ. 613

правога. Око се одмара на оним ишчилелим облицима, на оним ослабелим тоновима. То су лепоте, нежне и дирљиве, лепоте магловитих предела, Холандије. — Јуче, у осам сахата у вече, са Сиспенснон-бриџа, и ако је време било лепо, сви су предмети били као у магли; последња светлост губила се у беличастоме диму; десно, небо се још црвенило; на Темзи и осталоме делу неба бледо тамни сјај. Ови се тонови налазе на пејзажима Рембрантовим, и Ha сумрачцима ван дер Неровим. Светлости нестало, у ваздуху пара, неосетно и стално мењање неизмернога испарења које слаби, плави, тупи ивице на предметима, — све то оставља утисак велике вароши, нејасан, помешан, сетан, утисак влажнога предела.

Још боље сам то осетио у Ричмонду. Са пропланка види се неколико миља унаоколо, Темза је широка колико и Сена, а кривуда преко ливада, кроз шумице с EHсоким дрветима. Све се зелени, и то је благо зеленило, које се у даљини гаси. Осећа се свежина и тишина бескрајне вегетације; над њом се надвило сиво и ниско небо; на видику помични слојеви, беличаста магла, овде онде какав прни облак, или модро платно каквога пљуска. Са земљишта се дижу лагано праменови магле; види се како се танано ретко платно провлачи између дрвета, и како се оно са земље спаја за јелноликим велом на небу. — Каква тишина у парку! Чопор јелена пасе по влажноме папраћу ; срне долазе на бране и гледају без страха намерника. Може ли се боље уредити врт за одмарање човека који се бори и ради 7 Храстови, липе, расцветали кестенови, грдни, красни су створови који као да шапућу величанствено и сигурно ; под њима висока и густа трава, трава, у којој је киша оставила своје сузе, нежно и сетно се смеши. Из ваздуха, с неба и са предмета издваја се нека врста пријатног спокојства; природа прихвата заморену и напором намучену душу. Како се осећа како им овај предео годи и зашто га воле! — Без сумње њихова је клима боља за дрвље, а, сем тога, код њих није било инванзија, народних побуна да осакате или