Српски књижевни гласник

620 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. оном притиску под који систем конкуренције ставља више индустријске класе, а често и оном прекомерном трошењу које се сматра као знак успеха у трговачкој борби, и отуда символизира част. Покрај ових споредних зала треба споменути главно зло: што деоба по овом систему даје онима који рад регулишу и надгледају и сувише велики део од укупног прихода према ономе делу који допада правим радницима. Нека нико не мисли да ја, говорећи овако, не признајем више недостатке нашега система конкуренције, које сам описао и осудио пре тридесет година." Али овде није питање о апсолутним тегобама, већ о релативним: ваља знати да ли зла, од којих се сада пати, јесу или нису мања од оних од којих би се патило под каквим другим системом, и да ли досадашњи напори да се ублаже немају више изгледа на успех него ли напори у сасвим друкчијем правцу.

Ова питања ваља нам испитати. Опростиће ми се што ћу најпре изложити неколико истина које су, У сваком случају, доста познате некима од читалаца, пре него што покушам да извучем из њих закључке који нису толико познати.

Уопште говорећи, сваки човек ради да би избегао непријатности. У једном случају гони га на рад искуство да је глад мучна, у другом поглед на бич којим замањује надзорник робова. Оно чега се он плаши, иди је казна што

је досуђују физичке околности, или казна што је досуђују

људи. Човек мора да има господара, само је тај господар час природа а час човек, његов ближњи. Кад је под безличном принудом природе, онда кажемо за човека да је слободан; док га, кад је под личном принудом некога

који је над њим, зовемо, према томе колико је зависан,.

робом, меропхом или васалом. Ја, разуме се, остављам овде на страну мали број оних који добијају имања и новац наследством; то је случајан и непотребан друштвени елеменат. Ја говорим само о великој већини оних

! У спису Тће Могајз ог Тгабе (Трговачке Нарави )