Српски књижевни гласник

Из СлоБоде у Ропство. 621

који, образовани или необразовани, зарађују свој насушни хлеб радом, било телесним или душевним, и морају да раде или од своје слободне воље, приморани незгодама и користима што ће одатле изићи, или потчинивши своју вољу другима, приморани незгодама и користима што ће одатле изићи вештачки. ·

Људи могу радити заједно, у каквомд руштву, под једним или другим од ова два облика, облика који су, и ако у много случајева помешани, битно противни један другом. Ако се употреби реч задруга у свом најширем смислу, а не у: оном ужем, који јој се обично данас даје, можемо рећи да у друштвеном животу влада или добровољна задруга, или прековољна задруга, или, да се послужим речима сера Хенриха Мена, систем мора да буде систем уговора или систем зкеабсиз-а — систем где се индивидуа од своје воље труди што може боље, и успева или не успева према својој продуктивној акцији, и систем где индивидуа има своје одређено место, где ради под принудним одредбама, и има утврђен део хране, одела и стана.

У цивилизованим друштвима, индустрија се свуда данас води по систему добровољне задруге. У простом облику такав систем имамо већ у евакој ферми, где су надничари, који од самог закупца примају надницу и добијају наређења шта да раде, слободни да остану или да оставе посао по својој воља. У сложенијој форми пример нам је свака фабрика, где, под ортацима, стоје директори и књиговође, испод ових контролори и.надзорници, и најзад, испод ових последњих, радници подељени на различне ступњеве. И у једном п у другом случају постоји очигледно удружење за рад или задруга, између онога који даје рад и онога који ради, у првом случају да се сабере жетва, у другом, да се израде извесни фабрички предмети. И затим, у исто време, по· стоји у нашем друштву једна далеко шира задруга, и ако несвесна, с другим радницима на свима степенима друштвених лествица. Јер, док ове газде и ови помоћници