Српски књижевни гласник
638 СРпски Књижевни ГлАСНИК.
само са собом, што је само себи равно, што се осећа“ (етр. 107). „Зенон Елејац бранећи доктрину својих претходника, доказивао је да су кретање и множина проста илузија. Софисам је очигледан, алп је ипак корисан, јер је у неколико поколебао заблуде старог класичног света, да све постоји што се говором исказује“ (стр. 108). „Према томе све се може свести на дефиницију и дефиниција на све“ (стр. 167) „Све се дакле може свести на класификацију и класификација на све“ (стр. 169). Један класичан пример нелогичног резоновања налази се на стр. 116: где се час тврди да су перцептивни судови синтетични а час да нису. Тако исто треба поменути и дефиницију камена, коју даје г. Миловановић на стр. 161.
Каква је незналица т. Миловановић, показују међу многим осталим ови примери. На стр. 16 он тврди, да има неких модерних псепхолога, који нервну снагу увршћују у електричне снаге док је та теорија одавно одбачена; на стр. 29 он'тврди да је порекло појмова материје и кретања искључиво на области поље вида, док је пипање исто тако важан фактор за генезу ових појмова; на стр. 28 он тврди да материјализам идентифицира објекте опажања са. реалним спољним објектима, што чини не материјализам већ наивни реализам; на стр. 104 он сумња да је Аристотело оснивалац Логике:; на стр. 121 он, говорећи о силогизмима M називајући од некуд модусе његове „деловима“, он не зна колико у Логици има модуса који важе; на стр. 176 он тврди да кретање некретница или долази од кретања сунчева света у простору, или је резултат стварног кретања њиховог, или кретања земљиног око осовине, мешајући, као што се види, привидно дневно кретање некретница са њиховим правим кретањем; на стр. 138 говорећи о судару тела он не разликује еластична од нееластичних тела и отуда погрешке које при томе чини. Али врхунац незнања достигао је г. Миловановић тврђењем које ћемо сад навести. На стр. 153 он, говорећи о Бекону и његовој индуктивној методи и тврдећи да Бекону његове „сеталешке
5
А aaa ra aa
А св За и и U ван a