Српски књижевни гласник

Ура „и. А,

. АВвимелЛлеЕХ 8

: · ницама. Рутаве му ноге беху прави снопови жила. Тај u | HeMNHCMe6HH сиромашак, који је сам обрађивао оно мало своје баштине, беше у Јудиној Гори цењен као добар зналац Светога Писма, особито зналац машијанских пророштава, којима се, у оно време, у опим крајевима, свак жив бавио.

Миријам положи дете у колевку, па се упути по брашно, на други крај куће. И она беше у ипстоветној, – јединој хаљини и потпасана. А беше дивна, — стамена, : „белопутна, јаких удова, бујних дојака, вране, густе косе, _ повијених обрва.

: Авимелех, снажан младићак у седамнаестој години, био је права слика материна, само смеђ. Он брзо навуче

· ножне листове, опаса се широким. појасом MH навуче · оплећак. · |

Кућа беше од сухомеђе, непреграђена, доста висока, покривена сламом, са два прозорка. У два десна угла — беху два дрвена ниска кревета, испуњена сламом, покривена ракнима. У левом делу налажаху се: жрвањ, разбој, 7 ковчег и повешане хаљине, а наоколо: пет шест бачава | – вина п уља.

· Миријам простре овнујску кожу крај огњишта, на „њу стави дрвену зделу и ложице, па изручи кашу. Онда њих двојица стадоше над корито, а она им сипаше воду оу прегршти. За тим све троје изговорише јутрењу мо_ дитву, па Елифас и Авимелех седоше да једу. Миријам одвоји каше у једну мању крњу зделу, додаде неколико комадића. окорела хлеба, па то изнесе пред кућу, њиховом овчарском псу. Џајпосле се и она заложи.

| Кад Авимелех задену нож за појас, обеси праћку O лево раме, огрну се белом вуненом кабаницом без рукава и узе високи пастирски штап, мати. му стави торбу хлеба, лука, сухих смокава и маслина, па му "одгрну десно раме и обеси торбу. Отац, онако полуBar, изађе у двориште, да помогне изјавити стоку. Мати

ватраш“ првенца и. палцима му протрља слепочнице, да 1“

иу

% Mi

4 : с + S 3

4