Српски књижевни гласник

A B WU M E TK X. 5

| HMMIUIMA с једне стране, а с друге, пружа се погледу језовита јудејска пустиња.

Кад се догађало ово што причамо, беше на бетлехемским хумцима преко стотину домова од племена Ју-

дина; и ако беше већ изумро прави јеврејски језик, те »

| će roBopame арамејски, али се Свето Писмо и молитве и оне само читаху у старинском језику, него га је још евак а

· разумевао. У оно време била: је још Јудејска Гора, права 4

_ гора, бива, шумовита, а имала је и зверади. , Елифасова кућа била је нешто одвојена од осталих, 1,

о ближе врху. Имао је Елифас леп виноград и маслиник, | четири рала њиве, и све је сам обрађивао. Имао. је

2 1 три брата који помреше од куге, када та морија затре < — Јудину Гору године 5490 од створења света, по јевреј- < — ском бројењу. Тако Елпфас наследи цело очинство и : 1 ожени се Миријамом, из Бет-Спура, суседнога села у па · Јудиној Гори, из добра дома, јуначког и севећеничког, 4 који је за време Макабејског устанка (од прилике, 200 а тодина пре ових догађаја) дао чувеног војводу Аода. И Живљаху Елифас и Миријам у љубави и у миру, =

малим задовољни, мало имајући, надајући се многобројном породу, томе највећем благослову божјем, по здраовом схватању јеврејског народа. А кад се наврши време, “роди им се син, коме наденуше име: Авимелех, име – шукундедово, које се већ није помињало уз име Ели- фасово. И рече се тада у Бет-Лехему и у тазбини Ели- | а — фасовој у Бет-Сауру: „Благословени су од Јехве, кад мушко чедо отвори материцу! Довешће првенац лепо – коло браће и сестара!“ А Авимелех се роди здрав и при— кладан, мимо децу. И на то се рече: „Уметнуо се Ави~“ мелех телом на матер, дако душом и светим даром буде | налик на оца!“

Али прође време кад могоше имати друго дете, а оне 61 га. Миријам илакаше много и чињаше завете. Још o: Да посумња да је заборавила била штогод у обредима кад 6 јој. се првенац нађе; али се не могаше сетити.

А кад протече још пет година, а она оста неродна,

+“