Српски књижевни гласник

АСВ ИМЕ ЛЕ Х. 7

и дугачким копљима. Авимелех је знао о тим мреким идолопоклоницима. све оно што знађаху и одрасли, а то _ није "много, бива: да су дошли са далека Запада и освојили Миспр и Сирију; да им Ородос, назови-краљ 2 израпљски, плаћа данак; да се Авимелехов славни шу“ кундед, Аод, борио против њих; да су најљући непријатељи Јехви и његову закону; да једу свињетину и · распињу људе на крет. Коликогод је Авимелех био питом и благе крви, ипак би их радо својом руком све поубијао, кад би могао!

— Авимелех имађаше необично памћење. Знао је на 5: "изуст сва пророштва која се односе на Машијаха, која х је од оца научио, и тувио је очева тумачења, од чега му је, разуме се, велика збрка и недоумица у глави била, оте би често, мислећи о тим стварима у планини, стојао :- непомичан као камен кип. Беровао је тврдо, да је Ма· шијин долазак близу, да ће се Он родити у Бет-Лехему од какве побожне, чедне девојке, и пребирао их је у „својој памети све, али не налажаше ни једне која би : _ Gmaa достојна те неисказане среће п славе! Пре свега, по мишљењу Авимелехову, мати Дивнога мора бити прех | ena, лепша много чапр. од Миријаме, а таке није по— знао! Па онда, девојка та мора бити од царске лозе Давидове. Ко је у Бет-Лехему од цареке крви! А отац Оца Вечнога ко ће бити!2 На то питање ни Елпфас нема— ђаше одговора! Али једно беше несумњиво и јасно: _ Дивни ће бити најлепши, најмудрији, најсилнији од e свих људи који су некад на свету били, или ће бити. У часу Његова рођења затрешће се не само Бет-Лехем 44 Јудина Гора п Израиљ вас, него пи цела земља! „Ема· нупло-Дивни-Силни-Вечни“ дићи ће народ свој до висине, каква се ни замислити не може, и Израиљ ће заповедати свима народима на земљи..

У тренуцима. тога ржанствоног заноса, у силини "осећања. поноса и захвалности Јехве што га створи ЈуHMM сином, Авимелех би се тргао, вратио би се у круту · збиљу живота, сетио се ко је он и шта је он — —