Српски књижевни гласник

Ре Сиви АНИ МОН ан х. 11

крупно премишљају, стари и млади, властељи и сиро– машци, Персијанци или туђинци.

Једнога летњег јутра кад сунце беше већ одско35 чило и настала јака припека, сеђаше у трему, испред · главног уласка храмовског, повећа гомила Персијанаца, "који посматраху караван камила, натоварених кожама, што пролажаше тргом. Један од гончива карванских, — стасит млад човек, бујне, смеђе косе, која му покриваше — илећа, гологлав и бос, одвоји се од другова, опра руке и ноге, па уђе у трем, седе подаље од гомиле п подними осе на оба длана, опревши лактове о колена. Ha себи · имађаше шарену вунену кошуљу без рукава, ланене ши_ роке хлаче и широк зелен појас око струка, ништа више. ~ По ношњи, већма него по обличју, Персијанци познадоше да је Јеврејин, a по излиналом оделу и црним рукама и – врату, разуметше да је радник и еиромашак. Његове ду– боко упале очи, жута кожа чела и образа и неисказана сета што му се читаше па лицу, одаваху да је болестан и жалостан. А беше још голобрад и по свему се видело да је као здрав био лепи младић.

Дуго је млади Јеврејин седео непомичан, ни очима не трепћући, гледајући у даљину, не видећи никога, ~ ништа; беше она телесна непокретност у којој тек ври · унутрашњи живот, за коју добро знају источњаци; па испџаћеном лицу младог Јеврејина не виђаху се јаки "трагови унутрашњег комешање, али се посматрачима ~ чинило као да оно постаје све мрачније, као да му се невидљива. крила. јада све ближе примичу. И људи у себи ожаљаху толико огорчену младост.

У један мах напђоше два роба носећи отворену но~ сиљку црнином застргу, знак да је евећеничка. Они проо ђоше мимо гомилу и пред главним вратима епустише но~ спљку, па стадоше прекретивши руке на грудима M преклонивиш обријаге главе, покривене на темену белим — ћелепушима. Не прође много а. из храма одјекну силан звук, удар железног маља по железној плочи. Персијанци поустајаше. Јеврејин се трже, и очевидно збуњен, устаде