Српски књижевни гласник

ши о JA

Ve NE ZN

" NO

V

% MR, и У“, i MN, 77 Vo

~

DTR

шчињајући се да ли да оде или да остане. у TOR изађе из храма висок старац, клинасте седе браде, : црним ризама, са високом, готово зашиљеном камилавком. и налик на Hah шећера. Персијанци се дубоко покло-

најпосле, паде на колена и челом удари о тле вичућ | испрекидано арамејски: ONOJ :" Pagn!. Papu! Ради. =>“ Свећеник, људи и робови згледаше се. у на већем A“ : |

нови арамејски: : — Раби! Раби! Ти си! Јехва ме послао!... Доист; сам Јехва упутио ме је јутрос овамо!... Ох, Tai No” у. сподару, кнеже мој, смилуј се! РАИ 3750 — Ко еп тид запита свећеник у петом језику. — Ја сам Авимелех, син Елифаса, из Бет-Лехема. Јудејског! одговори младић, гушећи се због прекида лаха, а из очију му тецијаху два права поточића... Ох, сећаш ли ме се, раби, ..онога јутра... кад си ти онамо био. : онога јутра злосретнога... ои — Зашто злосретнога7 прекиде га звездар и ina мрачи се... Устани! ~ : — О опрости! настави Авимелех уставне и мене и за сав Бет-Лехем O EIT проклетога, од. Јехве. a три пута проклетога јутра.. њи. —. Чекај! Стани! прекиде га опет старац... Јеси ли ти онај младићак што си ме пратио у покриткује стаје до друма јерушалајмског 2 Авимелех климну главом.. — Онај пастир“ Авимелех истим начином потврди. ; — Па какав си то!7 Шта се догодило с "тобом! о а, Авимелех цикну и унесе прете у своју бујну смеђу = 5

4. и }

2 Је