Српски књижевни гласник
и
стира. Три камиле и три персиска роба стојаху одв:
14 Cenckn Књижевни ГлАСНИК.
на колена и седе на пете. Дуго тако сеђаху у мислима. Доиста, обојица пребираху поједипости њихова састанка | и познанства у чудним приликама, о чему читаоци ве“ знају ништа, а потребно је да знају. ПНЕ Ми се растадосмо са Авимелехом онога раног јутра | кад га тек мало и познадосмо, кад одјави своју стоку | на пашу. Стадо се лагано одмицало од куће, застајкујући да пасе; паетир је ишао напред, евирукајући у свиралу пи тепајући камилама; псето је обигравало иза. њих | држећи марву на окупу. Тако етпгоше на најближу по никву, одакле је први видик на велике долине с "друге а стране брега, на Рахиљин гроб и на јерушалајмски пут. o Ту се Авимелех загледа на небо, на коме тек IMHITO MHIOчеше бледети звезде и назираше се први проблесак прозорице. Одједном му заблестише очи од ненадне и силне PS CBeTIOCTM, O, jJelHe HeOOnuHO BeJMKe gemeHRkaCTe BBe3Me, која летијаше од Јерушалајма. Звезда је летела право као стрела и обасјала планину, па се проли над западним крајем Бет-Лехема. Над местом над којим се угаси, звезда пусти највишу светлост, а Авимелех, који је поснавна сваки крајпчак свога села, познаде Бенјаминово кућиште, – + Бенјамина сина Рувима сина Уза сина Аронова, кога je. са свима домашњим куга затрла и у чије кућиште. по некад пастири угоњаху стоку на преноћиште. Авимелех, | вичан таким појавама, не зачуди се, али кад поново ДИ окрете главу, обасја га друга светлост и проглупш га неки тутањ и вика нека, чему не разумеде узрока и што – га веома узруја. У исти мах угледа на јерушалајмској = цести три кампле и три прилике на њима, а за њима Na три пешака. Камиле трчаху великим касом, а пешаци aa њима трком. Поворка заобиђе хумак под њим и упути се правце ка кућишту, где се граја не беше смирила. Тада Авимелех збаци огртач, потече на ниже и без даха. стиже пред кућиште, где затече уплашену гомилу па-
јени. Авимелех, гурајући се кроз гомилу, уђе У развалину ; виде да је ватра наложена и да се у једном куту. збило