Српски књижевни гласник

рашке "неко на слами, а три црне прилаке пру жиле се нићчке на земљу пред оном сламом, као што левити о0божавају светињу завета. Авимелеху лупаше срце, да искочи, · ушима му зујаше, а удови му дрхтаху. После дуже ремена опа тројица устадоше. Беху у дугачким црним ризама, са високим капама на глави. Како се видело да be ce а раскора a THTIH E изласку, MATURE хитро изађе

С спна пат ДЕ Кола, Абел беше већ заспао крај. ватре коју је наложио, дођоше у кућиште човек и ена, путници, _ му казаше да су пз Галилеје п да

— муке, а када се, након дуга мучења, опрости детета, и

светлост спјну и зачу се трус п неки гласови. Неко од. · пастира рече Авимелеху:

_— Ми помишљамо да се ово родио Машијах!

~ Авимелех "плану од гњева:

ДЕ — O Aa ce воли у кућишту, од Галилејке

— а, тееке ап нам казати, ко је ово дете, коме ође на поклоњење 2 , VlBojuna чаробника погледаше трећег, највишег међу а, а овај га промотри п рече арамејски:

– — И ти си дете, да би могао разумети што бих

| није наш ње и: запита. гласно: Р i: — Дакле ово није наш Машијах 2 _ Старац га само погледа пспитљиво и уседе на своју