Српски књижевни гласник

РАБ МрРТВИ Живот,

у лице као што ти данас! Хат, запамтићеш ти поп оштене једно!“

У исти час превлада бијес Дамјана „Дамјановића, _ крв му се прели преко очију, и он удари објема шакама ~ попа у лице. Поп поерну натраг и рикну као рањена звијер, и потече за ножем на столу којим се сјекао пршут. _ Однатраг стеже попа благајник дивовском снагом, а

|Дазјаковићу, и изгураше га напоље.

7 Из куће се. непрестано чуло бацакање попово и ON „Ја ћу већ њега! Показаћу му ја ко је поп Исо! "Пуштајте ме да га прикољем! Ја ћу већ њега оправити 3HCOKOJ влади! А, чекај ти, кусаво штене!

· Напољу је падао снијег ситно ; лако лепршале бијеле: пахуљице, заигравале се несташно кроз мирну ноћ п тако угодно хладиле угријане сљепочице Дамјана Да| пиона. >

| Он је стајао наслоњен на зид од куће из које је | допирала врева. У глави,му шумило, мисли му биле раye оштркане. да их није могао да похвата, а крв му стру| ana ma жиле; у ДА, га нешто стегло као неки грозан

што је то ao? tavo се збило то ebo? Како је : до. тога дошло 7“ И он се стаде да сјећа појединих ријечи | своје здравице, ватре у којој је био, па попа, с див-

бијес планула мржња на све те народне гробаре; кад одјекнуо болан, дискордан крик за "кад је успламтио сав бијес његове ee на. оне што o из њега Аазравини. лешину, ду-

Дај Он хтједе да оде већа, али се, успут, срете с троце, сељака. који га одвукоше у крчму, на вино. Он се, Шиспочетна, отимао, али му Ноје помагало. „Мораш, јули:

други натукоше капу на главу и капут на леђа Дамјану