Српски књижевни гласник

NA 14

EX.

Књижевни ПРЕГЛЕД. 617

у монотоним, механичким покретима. Ту он на једном месту третпра какав метафизички проблем, a одмах за тим говори о калемљењу богиња, које чини до душе човека способнијим за отпор овој болести, али га онеспособљава за борбу с осталим заразама, о чему се међутим не води довољно рачуна. Уз осуду империјализма, који сваким даном узима све више маха у Инглеској, ту се може прочитати и један чланак из метеорологије. Ту се најзад у врло кратким размацима говори о обавезној настави, о стилу, о патриотизму, о Мајерберу, о наеслеђивању урођених особина, п о — есалнитетским мерама, (које махом промаше циљ, што нимало не смета санитетској бирократији да их у све већем обиму предузима, како би оправдала свој raison d'ćtre).

Све ове ствари, привидно тако разноврене, стоје ипак у извесној вези. У својим ранијим, епохалним делима, Спенсер је једном шпроком генерализацијом обухватио све биолошке, исихолошке и социолошке појаве. У евима тпм областима открио је он велики закон развића. С тога он сваки феномен о коме говори схвата као моменат у општој еволуцији васионе. Тако н.пр. ева друштвена питања у овој књизи третира он са гледишта друштвеног развија. У еволуцији музике, о чему говори у једноме чланку, примећује он ове три етапе: анпмиран, егзалтпран говор, за тим речитатив, па мелодију. Тек се тада уплеће п ритам. Здабавно је да он и „американизме“ (употребу једних предлога у место других) осуђује с тога, што коче еволуцију инглеског језика, која се састоји у све већем диференцирању речи, докле ови значе игнорисање већ посталих разлика. Монотоност гимнастике тумачи он тиме, што се војнички друштвени тип, за који је карактеристично презирање задовољетва, још није еволуисао у индустриски друштвени тип, где се потребама индивидуе поклања већа пажња. Када то буде, весели

1 Први принципи, Принципи психологије, Принципи биологије, Принципи социологије,