Српски књижевни гласник

Дик и ~

Књижевни ПрРЕГЛЕЛ. 619

дискусија једино о томе, треба ли преставе да буду поучне или не. Дакле се удара гласом на један чисто интелектуални моменат, докле се њихов забавни карактер ни једном речи не додирује.

И поезија према модерном схватању нема за циљ да изазива у човеку извесна осећања, већ да пзражава песникове концепције. Њу назива Метју Арнолд „највишом критиком живота“.

Исти се дух огледа и у еликарству. Хент је нпр.

. узео за тему једне своје слике едукативну вредност

вештине.

Општи: је покрет захватпо и музику. Рихард Вагнер уверава, да је овој циљ поука. Музички критичари диве се извесним композицијама, јер су — научне. Њумен држи да је музика у толико боља, у колико увећава наше знање. Ни практични музичари нису се отели духу времена. Њима су највише у вољи тешке и компликоване композиције, па ма и не биле сувише лепе, јер им се ту

даје прилика да покажу виртуозност и брзину извођења.

Савладати техничке тешкоће њима се чини достојније него произвести дубоку импресију на душу слушалаца. Један Паганини више ће се поноспти окретношћу своје руке и гипкошћу својих претију, него лепотом тонова које пзводи, и ако жели да и ови буду беспрекорни. И како је виолина најзгоднија за извођење најсложенијих тонеких комбинација, она преовлађује у модерном оркестру, и ако су јој тонови шкрипави п недовршени, јер гудало, находећи се непрестано на жицама, не допушта овима потпуно вибрирање. (Сем тога се изводе у пространим, застрвеним дворанама, где је следетвено ехо веома. слао, и такви комади, који су аранжирани за мањи број инструмената, те их с тога половина. слушалаца готово и не чује. У већине слушалаца такво извођење неће изазвати никаква осећања, али ће се ови бар моћи дивити техничкој спреми и знању виртуоза. А то је сасвим у духу времена.

Претежан утицај интелекта опажа. се дакле пи у