Српски књижевни гласник

620 СРпски Књижевни ГлаАСНИК. драми, и у поезији; и у сликарству, и у музици; и у извођењу композиција, и у схватањима публике. И онда је сасвим разумљиво, што је на једној конференцији Рускинова Друштва у Бирмингену могла пасти и оваква реч: „Циљ је вештине да подиже интелект, и да испуњава његове захтеве“.

Такво је схватање међутим у основи погрешно. Циљ је вештине задовољство, и то циљ потпуно довољан. Неправедно запостављено осећање у ствари је најважнији

елеменат духа. Оно је господар, а интелект слуга. Осе-.

ћања не само изазивају све наше радње, него нам дају и потребну енергију за њихово извршење. Тим радњама до душе управља разум, али једино у том циљу, да би оне што потпуније задовољиле осећања, што су их изазвала. И када се данас негује искључиво интелект а запоставља осећање — оплемењава. слуга, а запушта господар — онда се овом последњем само лају савршенија срества, да остварује своје грубе и неуглађене прохтеве. Такав је ресултат међутим за осуду и са индивидуалног и са социјалног гледишта.

И одиста, може једно друштво бити састављено из људи оштроумних. као Мефистофело, па ипак бити немо-

рално, грубо и сурово. С друге стране, чланови једнога.

некултурног друштва могу живети потпуно задовољно и у миру, само ако је у њих развијен морал и осећање солидарности.

Када се уоче штетне последице искључивог неговања интелекта на штету емоција, сама собом намеће се мисао, да и осећање и разум ваља бар у истој мери развијати. Шта више, од мање-би штете било запустити интелект. На неговању виших осећања. у првом реду има да ради Вештина. Бригу око развијања умних епособности ваља оставити Науци. |

У овим Спенсеровим напоменама има много истине. Радикална разлика између интелекта и емоција губи се одиста данас из вида у толикој мери, да се и у домену осећања. — у књижевности — даје одсудна превага пн-