Српски књижевни гласник

636 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

ужива у њој. На послетку ипак п Лилиенкрон долази до тужног закључка да је све сујета, али код њега ипак преовлађује уживање у животу. Отуда с његових мелодичких усана чујемо песме љубави пуне бујног Heсташлука, тужних успомена, слатког задиркивања, и просте, узвишене интимности. Демелова еротика нема толико нијанса. Демел нема срећну лаку крв Лилиенкронову, он не ужива наивно, него сентиментално размишља и сањари. Демел је по мало мпстички филозоф који неприкривену страсност покушава да епоји са епиритуалистичким сањарењем. О најновијој збирци Лилиенкронових песама, Штребен на крају вели да није на висини својих претходница; у њој песник често намерно кварп утисак тривиалностима, она показује песника који стари; ружама је поотпадало лишће а јесењи ветар хуји кроз голо грање.

— Врло угледни часопис талијански Миоуа AntoЈосја, у св. од 1. марта о.г., доноси од једног анонима чланак о улози Италије и Аустрије у балканском питању, доста значајан да може заинтересовати и наше читаоце.

У чланку се истиче опасност која прети Италији од стране Аустрије п њеног неуморног рада на продирању према Солуну. И ако је „Фремденблат“, орган бечке владе, изјавио да се Аустрија не жели користити рускојапанским ратом на рачун своје савезнице Русије п мимо споразум с њом, ппак тај рат може да доведе до конфликта аустријских п талијанских интереса. на Балкану. Према. талијанско-аустријском уговору Аустрија се обвезала на неће окупирати Албанију и ниједну нову тачку на Јадранском Мору. А, међу тим, мало коме није познато да су побуњени Арнаути истицали аустријске заставе и да је међу њима јак утицај аустријских свештеника, те тако Аустрија може окупирати Албанију не покваривши уговор с Италијом. Потребно је одредити, пре свега, појам Албаније, која је проблем компликован за свакога, па и за интернационалну комисију у Цариграду за извођење рефорама. Аустријске тежње огледају се најбоље у мишљењу аустријског посланства заступаном у Комисији. Према њему повлачи се линија између компактних арнаутских етничких група и центара с другим народностима. Ова линија иде од Гусиња и, поред Гостивара, право на Охридско Језеро које дели по половини, и протеже ве све до Корче. Корча је скоро у

у 1