Српски књижевни гласник

И Ари

ЕРЕ |

ГоспоЂаА БоваАРИ. 663

— Шта ти је7 рече апотекар.

На ово питање, млади човек све испусти на земљу те се полупа.

— Шмокљане! узвикну Хоме, невежо! блесане! магарче!

Али се наједанпут савлада:

— Ја сам хтео, докторе, да покушам анализу, ц рутто, пажљиво сам увукао у једну цев...

— Боље би било, рече хирург, да сте јој завукли прете у гушу.

Његов је колега ћутао, пошто је мало пре добио на само оштар прекор због свога лека за повраћање, тако да је добри Каџиве, онако разметљив и говорљив после оне операције над Хиполитом, био данас врло скроман; он се непрекидно смешио, одобравајући.

Хоме је уживао у свом домаћинском поносу, и помисао на тужнога Боварија доприносила је по мало његовом задовољству, тим што се он саможиво поређивао с њим. После, присуство докторово заносило га је. Он је показивао своју ученост, помињао је од реда шпанску бубу, биљни отров, манцаниљу, гују.

— И шта више читао сам, докторе, да су многе личности биле отроване и као громом поражене кобасицама које су сувише нагло и јако биле сушене! Тако је бар стојало у једном врло лепом извештају, који је написао један од најодличнијих представника апотекарства, један од наших учитеља, чувени Каде од Гасикура!

Госпођа Хоме појави се, носећи машину са спиритом, која се љуљала у њеним рукама; јер је Хоме хтео да кува своју каву на столу, пошто је и иначе сам пекао, туцао и мешао.

— Saecharum, докторе, рече он нудећи шећер.

Затим изведе сву своју децу, радознао да чује хирургово мишљење о њиховом здрављу.

Напослетку, Г. Ларивијер хтеде да пође, кад га госпођа Хоме упита за свога мужа :' глава му се мутила, јер је свако вече спавао по вечери,