Српски књижевни гласник

Закон ПрРОПОРЧИЈЕ У Историји. 1967

· времена остаје, јесте само пролазан моменат у процесу :: живота човекова ; првобитно, несвесно траје увек; свест _ траје најмање времена код свих људи. И у души човековој много су трајније оне природне, првобитне особине и снаге, које човек у зачетку њиховом донесе заједно с телом на свет, док мање трају оне које човек доцније стече васпитањем, искуством, као резултате друштва и времена — историје. Човек раније престаје да мисли него да осећа; разум траје само кратко време живота појединог човека и народа. Тако за прво— битне афекте, нарочито за страх, душа је увек способна. "пошто за одржање живота мора бити способна за њега, "док за доцније више афекте — љубави, радости, туге, она није увек способна, и раније престаје да буде спо“ собна за њих, него за првобитније афекте. Љубав је 0о— нако исто пролазна, као и свест п слободна воља; она је врхунац, и с ње се брзо силази у трајније стање рав— нодушности и живота. Свест, највиша тачка до које се човек пење, и на Је) најмање времена остаје, јесте

_ животињеко и вегетабилно Ае, све човечно. Као што се много брже прелази из свесног у несвесно, него

мена њенот, таква је иста пропорција свесног према несевесном животу код сваког човека, и код сваког народа. Доба философије и науке код сваког народа, у целом човечанству траје најмање времена, док религија пре– живљује науке п философије, пратећи човека од колевке до "троба; наука је само пролазна фаза у историји ума — људског. — Тако је п човек старији од племена и народа, _ који су само разне поједине форме човека, и кад се пес– црпе живот племена п народа, остаће само човек, који оће преживети све историјске индивидуалности своје.

Тако је п живот света само један сат, на коме цео човеков живот, кроз целу историју његову, траје само

40"

-