Српски књижевни гласник

1966 ОрРпски Књижевни ГЛАСНИК. | је све мање места, тим све плићи корен може ухватити, тим је еве више на површини, тим се све лакше ремети п губи, тим се све теже наслеђује. По томе се најлакше наслеђују инстинкти; и животиња и човек наслеђују нагоне самоодржања и расплођавања. Тако се осећања, чулне способности, моралне и неморалне еклоности и нагони п телесне особине и снаге лакше наслеђују од потоњих снага душе п духа; умне способности најређе п најтеже се наслеђују, те се најтеже и одржавају од нижих, ранијих снага душе; ум је оно што је најпосле стечено, добивено чисто човековим напрезањем, а никад као наслеђе рода људског, те је умна снага само на површини п толико слаба да није моћна оставити дубљег трага у организму, да би се могла с осталим снагама душе пре- нетп наслеђем на потомке. Дух и ум јесу тековина само појединих, узвишених људи, и наслеђују се само преко псторије и кроз њу.

5.) Пошто се раније лакше одржава од доцнијег, TO се раније све мање може уништити; све доцније све Лакше пропада, све се лакше може уништити. 9

.0.

Пошто доцније све лакше ~ брже пропада и нестаје га, пошто се све теже одржава, то све доцније све мање из траје; све раније све је трајније, све доцније све пролаз није. Трајност ствари пропорционална је њихову ириоритету у времену. - |

Закони природе — механички, хемијски, физички, физиолошки, владају човеком од његова зачетка до гроба; пи законик социјални и петоријеки, закони друштва и духа, трају само од зрелости његове, додирују живот његов. само у мало ограничених тачака, док га закони природе обухватају целог, и за време целог живота; социјални и историјски човек само је један пролазан моменат у животу човекову, природни човек траје цело време живота. | Тако и свест, највиша тачка, на којој душа најмање