Српски књижевни гласник

| n

i at: Виз 4. и А, Е

, «+

к

> La

И ок

д

“

VOLIS MN

Закон ПрРОПОРЦИЈЕ У Историји. 1965

могао развити ум, тако мора отупети своје животињске снаге, да би у њему било места за хуманог, социјалног

"човека.

Тако се потоње, више форме које је човечанство на себе узимало у процесу своје историје — народи и државе одржавају много теже, са много више напора и бораба, него раније — племена пи фамилије; нема ни једне државе у историји која није претрпела многе и јаке ударе и преврате, с поља и изнутра; ни једног на-

рода који није проливао много крви и подноспо многе жртве да би се одржао.

Пошто је само више друштво носилац све цивилизације п свега прогреса људског, то се и цивилизација врло тешко одржава, п увек је нестаје при јачим потре-

сима изнутра п споља. Човечанство је у главном учинило врло мало правог напретка, који се од свега најтеже

одржава, п сваки корак тог напретка плаћен је врло скупо, само великим борбама п напорима.

Тако све лепо пи племенито добива се само по цену многих болова и жртава; што је веће неко добро, теже се добива п одржава. Сва цивилизација људска, сав прогрес човеков у лепом, добром и истинитом, само је крвава тековина, која се врло мучно добива и врло тешко одржава, — а никад није поклон или налазак. Тако из тешког одржавања, те лаког пропадања свега скупог, лепог и племенитог, што виши, историјски човек тече и

ствара, из тешкоће достићи правду и истину, и из свести

о немоћи својој, потичу сва зла, болови и туга код вишег

човека. Тако све што је доцније све је непотребније,

све је више луксуз, те се све напорније одржава. 2.) Пошто се раније лакше одржава, то се раније

лакше и више преноси наслеђем; све раније све се више наслеђује, све доцноје све мање.

Што је нешто раније, и по томе дубље у организацији, то све дубљи п јачи корен хвата у души и у

телу, и по томе се лакше наслеђује и одржава; што нешто доцније постаје, добива се и развија се, тим му

40