Српски књижевни гласник

БЕЛЕШКЕ. 1279

симпатично предузеће младих људи. Пена листу је 3 динара годишње, и претплата се шиље на адресу: Кце де ГАЉе- бе Г-Ерве, 4. Рап.

О Змају. — Змајева смрт нашла је одјека и у страним књижевностима, које су забележиле смрт нашег националног песника и опширније проговориле о њему. Талијански књижевни преглед Та Хиоуа Кавззеспа Б1УМ тостан со, који излази у Флоренцији, почиње доносити у последњој свески чланак о Змају од Г. Шпира Ј. Геруна. Челки „УЈоуапвКу ргећ1е4“, доноси у свом последњем броју вест о смрти Змајевој, и упућује своје

"читаоце на један свој ранији рад о Змају од Г. Ј. Нпдее. Ј Ј | J)

Бугарски „Славински B'bgw“ noBeo Je OMajeBy CĆIHRy, Heколико његових песама у преводу, и један чланак о Змају од Г. Андреје Спротинина, израђен у главном према Г. Хаџићевом предговору „Певанији“. Хрватеки су дневни листови проговорили о Змају приликом његове смрти, Друштво Хрватеких Књижевника одржало је спомен-вече, на коме је о умрломе песнику говорио Г. Мирослав Хирц, а Радићева. „Хрватска Мисао“ у своме 10 броју донела. је чланак о Змају, као дечјем песнику п песнику слоге између Срба и Хрвата. Поред тих и многи словенски и страни листови забележили су, дуже или краће, смрт Змајеву. Може се рећи да емрт ниједног нашег писца није нашла већега одјека на страни.

Брвлгарска збиука о новим српским књигама. — У гледни бугарски часопис „Брлгарска Збирка“, донео је у своме 5. броју приказ Г. С. С. Бобчева на Логово од Г. Бр. Нушића и Византија » Орби од Г. Ст. Станојевића. За 1; Нушића вели: да му је језик јасан, течан и местимице заношљив, а књига му може послужити за познавање Косова. За књигу Г. Станојевића држи: да се закључци до којих је дођено у њој, могу у свему применити и на бугарску историју, те је она отуда од велике важности и по Бугаре. У свом 6. броју „Брлгарска Збирка“, бележећи појаву Г. Матавуљевог Живота, помиње, да Г. Матавуљ, један од најбољих новијих српских новелпста, у радовима својим загледа у народни живот и износи му разне стране, те му отуда најновија књига с пуно права носи наслов Живот. Најзад препоручује бугарским преводиоцима. лепе причице Г. Матавуља.