Српски књижевни гласник

"NU

ад 7 «

dy) TOVA RA АИ ои

”

ј

.. -

И А И ПИ Ва ош

15

„И ви се“, отпоче шумар опет љутито, „и ви се нисте устручавали да са нечувеном дрскошћу преварите ову овде и мене; ви се правите да је волите, њу коју сте тако далеко довели. Погледајте је како плаче и како се вије. О! ужасно, ужасно!“

Ја сам тако изгубио присебност, да, као бунцајући, почех: како је на крају крајева то само сенка, ништа друго него сенка, како човек може бити п без ње и како није вредно због тога подизати толику ларму. Али ја сам тако осећао неоснованост тога што сам говорио, да сам сам престао, а он ме није удостојио одговора. Још додах: да што смо једанпут изгубили, можемо други пут опет наћи.

Он се љутито осече на мене. „Признајте ми, госпо-

дине, признајте ми како сте изгубили своју сенку“ Мо-

радох опет лагати: „Један неотесан човек ми је једном тако незграпно стао на сенку, да ју је продерао п направио велику рупу, те сам је сада дао на оправку, јер злато може много, и још јуче сам је опет требао добити.

„То је све лепо и красно, господине“, одговори шумар, „ви иштете руку моје кћери, то раде п други; али ја као отац морам за њу да се бринем. Дајем вам три дана времена да се побринете за једну сенку; ако ми се у року од три дана јавите са сенком која вам лобро приличи, нека сте ми добродошли; али четвртога дана, то вам кажем, моја је кћи жена другога човека.“ — Хтедох још покушати да се с једном речју обратим Мини, алп се она, јецајући жешће, јаче приби уз своју матер, и ова ми ћутке даде миг да се удалим. Ја се одвукох посрћући, и осећах се као да се за мном свет затворио.

Ја се извучем из брижљивога надзора Бенделова, и станем лутати по шумама и пољима. Хладан зној цурио ми је се чела, потмуло стењање отимаше ми се из груди, у мени је беснело лудило.

Не знам колико је тако могло трајатп, када на једној сунчаној ледини осетих да ме је неко ухватио за рукав.