Српски књижевни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Iz prepiske franzuskog generalnog konzulata u Travniku u godinama 1M07—1%14. Prionćio VJekoslav Jelavić. Sarajevo, zemaljska stamparija, 1904, #, стр. 44. Одштампано Ha „Glasnika zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini.

Године 1806 —1809 показују сасвим нов обрт у спољној политици Француске на Истоку. Утицај Наполеонов постаје од тога времена све одсуднији на судбину Турске.

Наполеон се почиње још јаче интересовати источним стварима од састанка у Тилзиту са Александром Т, и пошто је победио Аустрију, Пруску пи Русију, он стаде поклањати све већу пажњу источноме питању. У то доба, дакле, између 1806 и 1809 г., пада п одашиљање француских мисија Гардана у Персију. а нарочито ђенерала Себастијана у Цариград, које Французи сматрају. са амбасадом Вилнева и Вержена у ХУШ веку, за најславније епохе у француској политици на истоку. Наполеон је хтео ма по коју цену да одстрани Русију од Средиземнога мора и Цариграда, и за то му је згодно послужио и сам савез са Русијом. Његова је главна сврха била да постане „Велики Цар“ и на Истоку, као што је већ био на Западу.

У својој мржњи према Русији, Наполеон је био ступио у савез са нехришћанском Турском царевином само ла би могао нашкодити Русији и омести њене иланове“ на истоку.

У то време, поред одашиљања напред споменутих мисија на Исток, пада и оснивање францускога генералног консулата у Босни, у Травнику. Боена као турска област имала је велику важност у Наполеоновим очима.