Српски књижевни гласник

и ар ЧУ.

ОпеЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 619

На средокраћи између Далмације, која се у то време налазаше у француским рукама као саставни део т.зв. Илирских покрајина, Србије или „Сервије“, како су је тада називали, и која је баш у тим моментима привлачила на се општу пажњу културнога света јуначким подвизима Кара-Ђорђа и његових ратника, првих бораца за народно ослобођење од Турака на Балканскоме Полуострву, и Црне Горе, чији неустрашими горштаци, потпомагани ол стране Русије, упадаху стално у Далмапију, задајући велике муке тамошњим француским посадама и њиховом главном команданту, ђенералу Мармону, војводи од Дубровника. — Наполеон се беше решио 1806 да ту оствари консулат. Те године, његовим указом, потписаним у СенКлуду 12 маја, наименован је за конесула са седиштем у Травнику, седишту босанскога везира, Пјер Давид (Рзтегте David), вешти дипломата, који још 1795 беше започео своју дипломатску каријеру. Давид је на овоме положају остао, са незнатним одсуствовањем, до 1814 г., када је и консулат укинут.

Из кратког предговора Г. Јелавића види се да је готово целокупна преписка Давидова сачувана у Архиву Министарства Иностраних Дела у Паризу. На њу је први наишао румунски професор Г. А. Ј. Одобеску и обелоданио њен знатан део у Збирци „Оосптевпе рпгуајоге Је la Istorio Romanilor, Suppl. I. vol. II“, y ByEypemry 1885 r. Од Срба, први Je Г. Иван Павловић од те збирке пронашао и исписао само 55 извештаја из година 1809, 1811 и 1812; док је Давид међутим, за време свога консуловања, послао у Џариз, по уверавању Г. Јелавића, око 500) извештаја. Г. Павловић је ова документа штампао у П свесци Споменика Срп. Краљ. Академије!

· Судећи по редним бројевима штампаних извештаја у збирци Г. Јелавића, он у њу није унео ни десети део

+ Г, Павловић је управо први наишао на Давидову преписку, пошто је, како се то види из предговора његовој збирци, радио у том Архиву још између 1879—1881, али је своје преписе штампао тек после десет година (1890).