Српски књижевни гласник

УНДИНА.

ГЛАВА ПРВА. КАКО ЈЕ ДОШАО БИТЕЗ РИБАРУ.

Могло је бити томе ваљада више од стотину година како је живео неки стари, добри рибар. Једнога лепог вечера седео је он пред вратима и крпио своје мреже. Становао је у једном необично дивном крају. Зеленилом прекриљено земљиште на коме је била подигнута његова колиба, протезало је се и залазило далеко у једно велико језеро те је изгледало, с једне стране, као да је се из љубави према плавичасто-јасној, за чудо бистрој води рт увукао у њу, а с друге стране опет као да је и вода заљубљеним рукама пригрлила дивни рт, његову виеоку траву, која се повијала, цвеће, као и пријатни хлад његових дрвета. Једно је долазило другоме у госте, па с тога баш и било је евако понаособ тако дивно. Готово ни живе душе није могао човек видети на овом дивном месту, изузев рибара и његове укућане. Јер, позади рта. протезала је се посве дивља шума од које су се многи, због таме и непроходности, као и због чудних створова и утвара које су се могле видети тамо, како се причало, и сувише плашили да би се без невоље кренули у њу. Али стари, побожни рибар пролазио је толико пута кроз њу без бојазни кад је своје изврсне рибе, што их је хватао на своме дивноме земљишту, односио у неку ве- · лику варош која се находила недалеко иза простране. шуме. Њему је било, зацело, поглавито с тога тако лако пролазити кроз шуму што није имао других мисли до само побожних п што је, осим тога, имао обичај да сваки пут, кад би ступио на тамна, извикана места, запева из свег гласа п с пскреним срцем коју црквену песму.

Еле, како је тога вечера седео тако сасвим без-