Српски књижевни гласник

930 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

и то у много већој количини но у овим трима тачкама. Прича се како су ове хајдуке потере тониле, како су и где новце остављали. Понегде се помињу баш и имена места: Оштра Чука, Девица, Пандирало, Тамњаница, Сува Планина, Селичевица, Добрич, Биљег (Биљешка црква), Голешница, Свети Јован Биљобер (манастир), Трубијево, Врбовац, Моравица, Сопотница, Душник, итд.

После 119 тачке, која такође казује о новцима код кладенца поред грамада од камена, стоји: „Дај још Боже дај дај дај“.

Неко је, види се, овај план марљиво проучавао, јер преко многих тачака стоји писаљком написано „има“, што мислим значи да има таквог места какво је у плану

означено. Како је копање блага права болест, није ни-

какво чудо што и овакве ствари у томе могу имати какве вредности ! 1

Да ли су ови планови проста измишљотина на рачун народнога веровања, или имају негде свој извор, није ми познато. Свакојако било би од интереса наћи још који овакав план. Поређење би на еваки начин нешто открило. Тих. Р. ЂоРЂЕВИЋ. .

M "E H: E IM MH. JIMITA :? Пеникуло, паразит.

МенНнЕХМО [)

МенЕХМО П | младићи.

! При превођењу узео сам за основу издање Goefz-Sehoell (Leipzig, 1895) п Brix-Niemeyer (Leipzig, 1891); rne је текст јако искварен, узимао caM y noOMOkh m Hajafba Ussing (Hanniae, 1880), a ocoOarTo

Ritsehel (II nan. Leipzig, 1889); Ha Tpm или четири места исправио

7 Песници Нове Комедије гледали су да већ самим имениха својих јунака одреде њихов карактер, положај у друштву, поректо, итд. („тедепде Хатеп“), У овој нашој комедији имена имају овај смисао: Решешиз („четка“) паразит који „када једе сав сто

„OV Mika U „ba мо if ери и ара Ноа КГ

», M.