Српски књижевни гласник

М к н к х м и. 933

разложим. Ако ко од вас има тамо што да поручи, нека слободно заповеди и рекне шта хоће, али нека уједно да чиме би му се могла извршити та порука: јер ко поручи, а не да зато новаца, тај просто прави шалу, а ко да, тај прави још већу шалу. Али враћам се онде одакле сам се и кренуо, и — ево ме на истоме месту! Онај Драчанин о коме сам већ говорио, и који је однео једнога близанца, имао је богаства али није имао порода; зато усини оног украденог дечка, па тако стече сина, ожени га после некаквом миразушом, и начини га наследником када је сам отишао на онај свет. Јер када је једном ишао на село, падала је велика киша; он хтеде да прегази бујну реку близу града, али му брза матица повуче ноге, и однесе га до ђавола. И тако онај задоби силно богаство. Тај уграбљени близанац станује овде. Сада пак онај други, који станује у Сиракузи, дошао је данас са својим робом да траже овог свог брата. Ово је град Драч, док се представља овај комад, а када се буде представљао други, биће други град; тако се исто мењају и укућани: час је овде младић, час старац, сиромашак, просјак, краљ, паразит, чаробник...

ПРВИ ЧИ Н. Прва појава.

Пеникуло. Мене је младеж назвала четком', јер kana се наклопим — сав сто почистим!.. По моме мишљењу врло

лудо чине људи који робове бацају, а бегунцима намичу још и окове; јер када каквом несрећнику уз друга зла дође и ово, добије још више воље да побегне и прави неваљалства. Јер они се некако ослободе ланаца, па када су само оковани, престружу брзо беочуг турпијом, или каменом избију клин — све је то само шала! Кога ти хоћеш добро да сачуваш да не утекне, треба да га о-

т решешаов значи четка, пајалица, начињена од животињског

репа ; њоме су се чистиле ципеле, столови после обеда, и намештај уопште,