Српски књижевни гласник

939 Српски Књижевни UJTACHME.

...И овако раде песници у комедијама: за све причају ла се дешава у Атини, како би вам изгледало што више грчки ; ја то никада нећу рећи, осим где се изриком вели. Уосталом, ма колико да је ова прича трчка, не мирише на Атику, већ на Сицилију. Оволико као предговор садржини, а сада ћу вам и ову изнети измерену не модијем ни тримодијем, већ целом житницом — толико имам воље ла вам је испричам !'

У Сиракузи је живео неки стари трговац. Њему се роде два сина близанца, тако налик једно на друго да их није могла разликовати ни дадиља, која их је дојила, па чак ни сама мати, која их је родила. Тако ми је причао онај који је децу видео: ја их видео нисам, да не би ко од вас то помислио. Када је дечацима већ било седам година, напуни отац велику лађу различитом робом, узме собом и једнога близанца, п отпутује, ради трговине, у Таренат, а другога остави са матером код куће. Случајно је у Таренту, када је дошао, била велика светковина, на коју се, као и на сваку еветковину, слегао силан свет, и том се приликом дете у гомили изгуби од оца. Ту је био неки трговац, Драчанин, који украде лете

и одвезе га у Драч. Отац пак, када је изгубио сина,

падне у очајање, и од тога јада умре после неколико дана у Таренту. Када је у Сиракузу деди ове деце јавио гласник да је једно дете украдено, и да је отац у Таренту умро, промени деда оном другом близанцу име: толико је волео украденога да је п ономе код куће дао име Менехмо, како се звао онај први. И деда им се исто тако звао, а тога се имена зато тако лако сећам што сам чуо више пута како су га преко телалина тражили. Да се не бисте доцније бунили, још вам сада унапред кажем да је обојици близанаца исто име. А сада морам да потегнем пешке“ у Драч, да вам ту ову ствар потанко

! Овај је параграф, као што се узима, интерполација, јер стоји у контрадикцији са претходним. % У латинском је игра речи, која се не да превести“ „ре-

Фих“ значи и „пешке“, и „у стиховима", тј. не од збиље већ само“

у стиховима.