Српски књижевни гласник

950 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

и бисеру, на минђушама и прстењу, чине те нам се њена краљевска фигура приказује час као жена коју бисмо могли лудо заволети, час као светитељка којој бисмо свесрдно предали топле исповести. Она је у ствари главна личност на овој слици а и највећа вредност њена. Краљ се примеђује тек после своје лепе супруге. Личности што стоје с десне стране слике заклањају одвише једна другу и чине утисак нагомиланости. То се осећа и на левој страни. Уз ову композициону невољу долазе још и неке друге. Боје, са свилене и кадивене одеће и драперија, · неумирене, неуједначене, одвећ јасне и јаке, у великој мери одвраћају пажњу од саме сцене. И сам им је карактер мало претерано пријатан, блистав, скоро брбљив; лица се, изузев два три, тако преливају и сладе као да су од шећерног воћа. То, и поменута утрпаност у композицији,

која чини те нам изгледа да се ово крунисање обавља. ·

у некој маленој, тесној црквици, прилично умањује утисак. С тога нам се ова слика у целини мање свиди него у детаљима, који су често, особито код драперија, заиста мајсторски изведени.

Остали Медовићеви радови нису имали много успеха. „Римљанка“ (174), поред тога што нема довољно израза ни карактера, није добро ни цртана. Испод њене одеће као да се не налази тело већ нека неодређена маса без форама. Боје су сувише сладуњаве, сувише неозбиљне. „Портрет госпођице Р.“ је приметно бољи. Међутим, десна рука на „Портрету г-ђе Ш.“ сасвим је слабо нацртана. Но доста добре су му оне сличице: „Рибе“, „Грожђе“, „Сардине“, наравно у свом роду. Допале су нам се и оне две утакмичке скице његове „за слике опредељене за свечану дворану владног одјела за богоштовље и наставу“. i;

Ивековић. је овога пута био такође марљив. Његова два пејзажа — „крајолика“ — привукла су пажњу посетилаца. Ивековић има искрену кичицу и изоштрену посматрачку способност. Сви његови радови одишу истинитошћу. Он ради онако како види, а види, и то врло

т . а, 4

ЈГ