Српски књижевни гласник

УмеЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 951

често, онако како је у ствари. То се у пуној мери огледа на овим сликама из позне јесење природе. И један и други „Крајолик“ имају нечега нарочито пријатног, чистог, природног. Особито онај под бројем 90. На њему се, у задњем плану налази један појас сиво љубичасте шуме који је ванредно успео и као боја и као тон.

Слике „Косци“ и „Клепач“, кога из раније знамо, такође су добри, мало одвећ разуздано рађени снимци из природе. Жанр „На огњишту“ веома је добар у тону. На овој елици из мирног, сеоског живота има пуно топлих, уједначених, пријатних боја.

Овога пута Ивековић је изложио и три доста добра портрета. „Портрет 93“ који је врло добро цртан намеће нам се својим снажним бојама. Претерана истинитост овде нам чисто смета. И намештај, и драперија, и сама пластична. фигура, тако је истинито израђена и обојена да то превазила наше. захтеве. И „Портрет 94“ у зеленилу јако се истиче својим пријатним, лаким тоном и свежином боја. Ови су портрети међу најбољима на изложби.

Поред скице „Штросмајер“, која је прилично успела, надају у очи Ивековићеве скице за поменуту утакмицу. Својом природношћу и оргиналношћу композиције, оне су јако допадљиве и, по моме мишљењу, међу првима с утакмице.

О пејзажисти Црнчићу, који је и овога пута био веома плодан, изнели смо главне карактеристике у критици на Прву Југословенску Изложбу'. Тада смо рекли како нам изгледа да је „Црнчић најјачи као сликар цвећа (цветне природе) и светлосних контраста“. При томе смо остали и после ове изложбе. Две највеће слике, марине „Југ“ и „Послије југа“, и трећа, мања, исте врсте, „Пљусак“, нису на нас учиниле најјачи утисак, мада нам се у многоме свиде. Више, осетно више свиде нам се сне снажне, колоритне слике из цветне природе, у пуној,

Г „Словенски Југ“, број 2 за ову годину.