Српски књижевни гласник

952 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

јаркој светлости, и с којих букета бљеште успламтеле боје и кликће живот. „Вечер на Лападу“, „У луци“, „Сатрашје“ и други слични радови спадају овамо. У њима се огледа Црнчић; на овим платнима је оваплоћена његова топла, пастозна кичица. Она особито дубока перспектива у слици „Вечер на Лападу“, па онај обасјани лучни пут крај мора, па онај шумарак, у првом плану слике десно, што гори у бојама, то су ствари које се не виђају често. И слике „У луци“ и „Сатрапе“ имају сличне особине. На њима се погдегде примећује и неуједначеност боја и оскудица тона. Но то је сасвим разумљиво кад се узме у обзир постигнути велики успех у снази и свежини боја, што је и главна карактеристика Црнчићева. Поменуте марине, на којима има више тона а мање свежине и боја, не би биле у стању преставити овог сликара обасјане, цветне природе. И на самима њима се опажа како их уметник није радио под каквим јаким утиском. Остали радови Црнчићеви у боји, поред два добра реза, представљају низ лепих снимака из природе више или мање успелих, у тону или у треперивом, обасјаном колориту. (Наставиће се.) БРАНКО Поповић,

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Источна КонФЕДЕРАЦИЈА КАО РЕШЕЊЕ Источнога ПиТАЊА (Џпе сопједеганПоп огепбаје сотте војићПоп de la Question d' Orient, par un Latin, Plon, Nowrrit et C-ie, Paris, 1905).

Страх од Немачке и њенога надирања ка Јадранскоме Мору и ближем Истоку, обладао је многим политичарима. Од 1818 године па до данашњега дана, Немачка жели Трет и Средоземно Море. Логика догађаја и несавладљива сила историјских фаталности, уз економско-трговачку неодољивост, гони Немачку на Јадране.