Српски књижевни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 953

Највише од тога надирања стрепе Талијани, отуда се и овај Латинин дигао да укаже на средство којим би се могло омести ово надирање, па чак и упутити друтим путем.

Турска је, разлаже писац, држава у којој се реформе, макар какав план рефорама био, не могу никада извршити, нешто због самога органскога уређења те државе, нешто и због супротних личних интереса великих сила, а нешто и због тога што се ислам и хришћанство не могу викад сложити. Њено распадање мора наступити врло скоро Само, иако то буде, Бугари, Румуни, Срби, Арбанаси, Грци п Црногорци, не могу се споразумети — мирним путем да изврше међу собом деобу садање европ'ске Турске. Етнографија и географија су исто тако несигурни основи за деобу колико и историјска права свих тих народа. Споразум два балканска народа не би, исто тако, много вредео. Зато је потребно да дође, на место

0 Турске, друга једна власт која би одржала између 6 бал-

канских држава неопходну равнотежу на Истоку. Та

власт мора доћи споља. Аустрија и Русија због својих

: балканских амбиција морају бити искључене. Немачка је — опасна због њених претераних амбиција да облада целом _ Европом, Енглеска и Француска су далеко, остаје само Италија. Ниједна боље од Италије не би могла да замени Турску и управља подмлађивањем балканских хришћана. По одобрењу. Европе европска би се Турска по-. делила на две провинције уместо на шест вилајета, на — Маћедонију и Арбанију. Ове две провинције би с осталим

балканским државицама ушле у Источну Конфедерацију. ~ Туторетво над њима дало би се, дакле, Италији. Она је

_ средоземноморска држава, католичка и нимало антирели-

И · гијскога сектаризма, она би без сваке погибли за на· родност балканских народа вршила своју задаћу. Она би одржавала равнотежу међу балканским народима, они би де слободно развијали и мирно расправили све своје о епорове. Италија би могла заузети и Царилград. Маће·донија и Арбанија имале би за гувернере талијанске