Српски књижевни гласник

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

| : је

ђенерале. Кантонални систем швајцарски био би уведен заједно са општинским уређењем. Талијански језик био би званичан језик. Пореска реформа би се одмах увела. Војске у правоме смислу речи, не би било, само жандармерије. Слобода вероисповести би била обезбеђена. Конфедеративна скупштина би се састајала у Риму или Солуну да решава о најважнијим питањима, нарочито о питањима спољне политике Источне Конфедерације. За први почетак могао би се дати Италији мандат да уђе у Маћодонију и Арбанију, као Аустрији за Босну и Xepцеговину, остављајући Цариград као слободно пристаниште. 105

Овакав план се приближује много Мацинијевој балканској лиги за одбрану против германиштине. Он је несумњиво врло примамљив и писац га лепо заступа. Али, писац чини ону грешку за коју највише замера балканским народима. Он пребацује Бугарима тежњу за Самупловим царством, Орбима за Душановим, Грцима за Александра Великога, а он говори о обнови источне царевине под скиптром Виктора Емануела П, он сања о препорођају Латичеке расе коју су германска и англо-

саксонска раса притисле са неколико страна. На те се.

стране не може. Одушка је само средоземно море п јадранска обала; те обале треба обезбедити „Латинима. Обезбелити се могу само тако ако се од савеза балканских, младих и неразвијених државица, створи савезник и брана противу Германа. На савез се може и пристати, па чак и на овакав план какав овај Латинин предлаже, када би било уверења да Италија има хумане намере. Оне су толико исто искрене колико и Аустријина уверавања да нема завојевачких намера на Балкану. Италија годинама ради на италијанизирању арбанске обале. Од Скадра до Превезе пуно је разних културних установа које било званична било доброчина Италија подржавају. У унутрашњости Арбаније пуно је присталица Италије, чија народносна осећања знатно јачају услед лекција талијанских учитеља и свештеника. Ове године

„Sve 1.

a A a:

i 2

OR Bi

REX f