Српски књижевни гласник

ЊЕ ИЛСКА ВЕНЕРА. : 1}

„KK |

отварају и затварају, кола одлазе; затим ми се учинило да сам чуо на степеницама лаке кораке неколико жена које су ишле на супротни крај ходника од моје собе. То је вероватно била пратња Г. Алфонсове младе коју су водили у ложницу. Затим су опет сишли низ степенице. Врата госпође од Пејрехорада су се затворила. Како ова сирота девојка, рекох у себи, мора бити узбуђена и како јој мора бити незгодно. Превртао сам се у постељи зловољно. Бећар изгледа глуп у кући где се прави свадба.

Неко време владала је тишина док је не нарушише тешки кораци који су се пели уз степенице. Дрвени степенп јако зашкрипаше.

— Цепаница једна! узвикнух. Кладио бих се да ће пасти на степеницама.

Све се опет утиша. Ја дохватих једну књигу, да бих почео мислити о чем другом. То је била пега окружна статистика, обогаћена једном студијом Г. од Пејрехорада о друидским споменицима у прадском срезу. Заспао сам на трећој страни.

Спавао сам рђаво и будио се неколико пута. Могло је бити пет сати у јутру, и ја сам био будан већ више од двадесет минута, кад се зачуше петли. Дан је евитао. Онда јасно чух оне исте тешке кораке и исто шкрппање степеница као што сам чуо пре него што сам заспао. То ми се учини чудновато. Покушах, зевајући, да се досетим зашто је Г. Алфонс тако уранио. Није ми падало на памет ништа вероватно Хтео сам опет да склопим

5 очи кад ми пажњу наново привуче неки чудноват бат eo с којим се убрзо измеша звоњење звонцади и шкрипање | врата што су се с лупом отварала; затим зачух неке збуњене- узвике.

Она пијаница мора да је запалила нешто! помиелих скочивши с' постеље.

Обучем се брже боље и уђем у ходник. С противног краја допирала је вриска и запевка, и један глас који је срце раздирао чуо се јаче од свију осталих: „Сине