Српски књижевни гласник

Бави ЈЕ ЕПИРА

КЊИЖЕВНОСТ.

Камовне. — У прошлом броју нашег листа наш са. радник Г. М. ћурчин писао је о вези која постоји између Халмова „Камоенса“ и Војислављева „Песника“. Да би читаоцима лакше било поредити та два спева, као и да бисмо дали један од бољих прилога наше преводне књижевности, ми доносимо у овом броју сам Халмов спев, у изводу и у преводу Г. Ћурчина.

Др. Јован Данић, Писма из Сицилије. Београд, 1906 до. Стр. 104. — Г. Др. Јован Данић, који је, поред својих стручнијих радова („Спстем хигијене“ од Е. Рајха, „Једна шетња кроз лудницу“, „Нешто из хигијене љубави“, „О самоубиству“, „Ђеније и лудило“), улазио покаткад и у књижевност у ужем смислу речи (превод Мантегационог дела „Један дан на Мадери“, Золиног „Маља“), написао је сад један одломак из свог дневника из Италије под насловом „Из Сицилије“, подељен у десет писама. У првом писму писац говори о евом путу најпре, а затим о јужној Италији уопште, о Помиџеји нарочито. У даљим писмима говори о Месини, и Сцили и Харибди. У трећим и даљам писмима говори о Палерму и његовим знаменитостима. Испричавши историју овог града, он се зауставља на опису његове Саборне Цркве, других знаменитости, и његове околине. У околини, описује Монреале и брдо Пелегрино и пећину Св. Розалије. У последњем писму описује свој излет до Марсале и повратак из Сицилије. Књижица је доста интересантна, и писана је с познавањем ствари и са доста литерарних и историских реминиспенција, нарочито из класичног света. Нема, међутим, реминисценција из наше књижевности: не помиње се ни једанпут Рањина који је Месину толико опевао у својим песмама; не помиње се Канижлић са Св. Рожалијом „панормитанском дивицом“, а толико сео тој светици говори. Књижица је и доста добро писана; замерити је што многе стране речи нису транскрибоване ћирилицом које се иначе обично тако транскрибују. Издање је неугдедно. Х.