Српски књижевни гласник

958

Доситем у Далмацији. Написао „5“. Карловци 1906. (Из „Бранкова Кола“). — Непознати писац, и који није имао разлога остајати непознат пошто му је спис добар, сложио је у два штампана табака пуно лепих и нових података о Досптију п местима у којима је Доситије у Далмацији живео. Писац је лично био у тим местима, трагао за свим што је из Доситијева времена тамо остало, и то је трагао са великом радозналошћу и са пуно пијетета према Доситију. Трагање је чинио цо подацима које је Доситије оставио у својој аутобиографији и ситним списима (Ижица, и др.) Поред лепих и корисних података о местима где је Доситије живео, писац је изнео и неколике поправке у хронологији Доситпјева живота. Књижица је доста добро написана, и ако мало старински. Х.

„ЈЕДНО ДРУШТВО СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ У 18488, —- У часопису „Ба Кеуопшоп Че 1848“, органу „Друштва Историје Револуције од 1848“, у свесци за мај-јун 1906 године, изишао је чланак Г. Др. Јована Скерлића: „Џпе востеје де. Ја Јеппевве зетђе еп 1848“. То је у главном чланак о „Дружини Млалежи Србеке“, којп је 1905 године изишао у „Српском Књижевном Гласнику“, са прегледом о утицају европских идеја од 1848 на људе и догађаје у Србији.

+.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.

Српска КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА. — Заједнички скуп Академије философских и Академије друштвених наука 10 априла 1906: 1. Одлучено је да се установи засебна серија Историјског Зборника, у којој ће се објављивати споменици, писци, мемоари и остала питања која се тичу Србије, — све из ХЛХ века. 2. Предложити председништву да изради код Г. министра просвете потребан кредит за издавање овог Зборника. 3. Поред досадашњих чланова одбора за Историјски Зборник изабрати су још и ови: Г. Г. М. Ђ. Милићевић, Ј. Мишковић, Јов. Н. Томић, Ал. Белић, академици; М. Иванић п Ст. Станојевић, дописници; Јов. Радоњић, проф. Универзитета и Мил. Вукићевић, проф. гимназије. — Скуп Академије друштвених наука 17 априла ове године: 1. Приказане су расправе Г. д-ра Ник. Вулића: а) „Сапађае“, 6) „Илирска царина у рпмеко доба“ и в) „Место рођења цара Хадријана“, па еу упућене на преглед и оцену: прва Г. Мах.