Српски књижевни гласник

И И Ви ATA и : IVI ,

TlogoPamHmu IIPpragy. 933

морало бити“, и ако је оцењена добро, није добила награду зато што није потпуно „испуњавала вече“, како је то било условљено у стечају, ила можда још више зато што су оцењивачи поставили одвећ строго мерило, пмајући да реше о једној јединој истакнутој награди, и што буџетске прилике Народног Позоришта никад нису допуштале да се у оваквим случајевима буде мало лакше и издашније руке. Стечај за наредну голину по овој, због промене управе занемарен је, и није показао — или бар ништа по том није објављивано — никаквог резултата. Тек у лето 1902 расписан је нов стечеј за 1 јуни 1903. На овај стечај пријављено је п:т дела, од којих и овог пута ниједно није награђено, али је примљеноза репертоар два: „Незнани гост“ драма у стиховима, од Драгутина Илића, и „Ахилова Срџба“ трагедија у стиховима од Др. Трбојевића. При решавању о овом стечају први пут је призната од стране књижевно-уметничког одбора та незгода што постоји само једна једина награда. Не додељујући ни једном ол ова два дела иестакнуту награду од 1000 динара, а налазећи при свем том да су она по својој вредности заслужна извесне пажње, књижевно уметнички одбор прибегао је једној средњој мери предлогом Министру Просвете да обадва дела буду нарочито хонорисана, половином прихода од прве представе. Од њих се је том накнадном наградом користило једно, Илићева драма „Незнани гост“; други комад, „Ахилова срџба“ због техничких тешкоћа био је одложен и није још представљан. Међутим, искуство из ова два стечаја, и у погледу више степена награда и у погледу буџетских обезбеђења обећаних награда, донело је нов тип стечаја за годину 1905, у коме су три награде, све три обезбеђене сразмерним процентима прихода од прве представе, и повишеном тантијемом.

У стечају за 1 мај 1905 учествовало је с'д :м дела, од којих ниједно није добило награду, али је примљено за репертоар пет дела : „Крај“, комад у три чина; „После претпосдедњег откуцаја“, комад у једном чину ; „На низ-