Српски књижевни гласник

934 Српски Књижевни Гласник. брдици“, слике из живота српског сељака, у пет чинова; „Свадбено јутро“, драма у једном чину; „Ноћ иза кулпса“, комедија у једном чину, у прози и стиховима. Прва два комада писац (Војпелав Јовановић) тргао. је, и зато нису представљани, али се комад „Крај“, преправљен, јавио понова на другом конкуреу, под насловом „Наши оцеви“, пи ако је и тада због неког неспоразума између писца и управе повучен. „На низбрдици“ од Благоја Недића играно је, и са приличним успехом. Од последња два комада Милутина Чекића представљано је само „Свадбено јутро“. |

У стечају за 1 јуни 1906 било је пет дела, од којих су два добила трећу награду (другу обичну): „Наши cHнови“, комад у четири чина с епилогом, и „Наши оцеви“, комад у три чина, оба од Војислава Јовановића. Остала пријављена дела нису уопште примљена у репертоар.

Укупан преглед не показује особитих успеха. Покушаји са разним типовима стечаја у главном су донели исте резултате; ни награда одсеком ни она у приходу прве представе и повишеној тантијеми, нису изазвале особиту утакмицу дела. Из искуства за ово неколико година утврђено је, у погледу врета стечаја, да је потребно оставити писцу потпуну слободу у избору предмета, врсти комада и величини, и да је боље предвидети неколико степена у наградама но једну једину. Стечај са једном једином наградом не даје довољно наде и храбрости великом броју писаца да учествују у утакмици, у којој се у таквом случају предвиђа одвећ стого мерило, H затим, доиста ставља у тежак положај оцењиваче, којима је у таквом једном стечају остављена само једна дилема: или спустити мерило и дати ту једну једину и истакнуту награду делу које није заслужило то особено игтицање, или одбити од сваке награде дело вредно извесне пажње. Те незгоде, и колебљивост мерила у оцени, која им је последица, као што смо видели већ, најбоље су испољене у решењима књижевно-уметничког одбора за последњих неколико година, Тако на пример, у сте-

и

LM ai ћу зе 0 ah