Српски књижевни гласник

Позоришни ПРЕГЛЕД. 935

чају за 1900 годину, у коме је била предвиђена једна једина награла од 1000 динара, остављени су без награде Нушићеви комади „Обичан човек“, „Тако јеморало бити“ и „Љиљан п Оморика“, који свакојако вису нарочити датуми у књижевности, али су од вредности; у стечају за 1903 годину, у коме је такође била једна једина награда, књижевно -уметнички одбор био је принуђен да по одобрењу Министра Просвете хонорише драму Драгутина Илића „Незнани гост“ и драму Др. Трбојевића „Ахилова Срџба“, којема је признао извесну вредност, неком нарочитом вретом накнадне друге награде; у стеча'у за 1906 годину, захваљујући само тростепеном награђивању, могла се доделити трећа награда делима, једног још неизрађеног и невештог али несумњиво даровитог младог ппеца, који је тај подетрек заслужио. У том погледу је најновији стечај добар, и са својим прилично издашним и утврђеним наградама од 1500, 800 и 400 динара, примамљивији од свих ранијих, под претпоставком, разуме се, да је буџет Народног Позоришта обезбедио ове суме, п да незгоде буџетске не утпчу на пооштравање мерила. Алп најбољи стечај и најпримамљивије награде нису све и нису оно што је најпотребније и најглавније за подстицај писаца и утакмицу дела на српској позорници. Пре но што новчаном наградом постакне српске писце да пишу, српска позорница мора пружити са своје стране писцима другу једну помоћ, коју они могу добити само од позорнице, и коју не може накнадити ни најбољи стечај ни најпримамљивија награда. Да изазове утакмицу дела, српска позорница мора развијати утакмицу добрих дела у репертоару уопште, утакмицу добре глумачке игре и добре режије, и утакмицу што бољег и брижљивијег извођења српских комада на српској позорници. У репертоару, поред богатог и разновреног прегледа свих драмских радова, свих значајних писаца и свих књижевности, српска позорница дужна је на првом месту пружити домаћим писцима добар избор дела који могу послужити као угледи нашој драмској књижевности; у