Српски књижевни гласник

Оцене и Прикази. 947 жевних огледа о данашњој бугарској књижевности под насловом „Млади п Стари“. Г. Кретев се п раније са успехом бавио књижевном критиком, тако да је стекао ауторитет на томе пољу бугарске књижевности. Његови „Етјуди и критики“ (1894) n „Литературни и фило· софеки студии“ (1898), где је било речи о домаћим и о страним писцима, одавали су човека добро обавештена у питањима књижевне и философеке критике ип један отворен и слободан дух који подједнако волп истину и лепоту. Исто онако као што је онда истицао млађе писце који су данас већ постали стари, исто тако сада приказује нове снаге које обележавају тренутак у новој бугарекој књижевности. О писцима тих разних нараштаја п праваца, он је говорио ладно и непристрасно, као књижевни историчар, убеђен да је сваки нараштај имао своју улогу, да је свака струја пошла један корак унапред. „Ја не презирем старо, — то би било осећање недостојно за једног критичара; ја само мислим да сам нашао нешто више, и зато сам се одрекао ол онога и постао херолд новога и вишега...“ (стр. ХХП1) У овој најновијој збирци својих критичких чланака, Г. Кретев говори о овим старијим и млађим писцима бугарским : Ивану Вазову, Стојану Михаиловском, Пенчу Славејкову, („средишној личности нове бугарске књижевности“), Петку Тодорову („пђвецљ на вола п младостљ“), Елин-Пелину („пђвецр на селека невола“), II. Стаматову.

Од нарочитога и ширега значаја је опширнији предговор, који је не само једна критичарска ргојеввтоп де 0], но и врло занимљив и поучан поглед на стање данашње бугарске књижевности. Г. Крстев се није задовољио да да критику писаца, но што је важно, учинио је и критику публике, и та његова оштра и песимитичка разматрања, која иду до социјално-политичке критике, имају шири значај и врло често дају се јако применити на наше прилике. Читајући ову књигу српски читалац ће на свакој страници морати понављати: „као и код нас“,

60