Српски књижевни гласник

946 Српски Књижевни Гласник.

довољно није размислио о своме предлогу. Тако је и са грофом Комаровским, коме није првина да пише о Источ-· номе Питању. Он закључује да европске силе треба да сврше са Турском. Добро, да сврше, али како Нека уђу као оно на Крит са својим војскама, нека постепено очисте муслимански живаљ из два вилајета која састављају Маћедонију, нека ураде с њима оно што су урадили на Криту, нека даду скупштину, војску народну, чак и аутономију. Али, кад се еве то сврши, шта ће онда бити 7 Чија ће бити Маћедонија кад оне повуку отуд своју жандармерију 7 Независна пи свих народности, језгро једне конфедерације балканске, одговара Г. Комаровски. То су лепе жеље, то су засада снови, казаћемо ми. Јер, ако се може европским силама да наметну своју вољу балканским нородима, турекој царевини, — неће им се моћи да на · метну своју вољу Аустрији и Немачкој, којима балканска конфедерација није угодна за њихове балканске интересе. Па онда, кад се већ позива Европа да у име религије, културе и човечанства учини крај господству турском у Маћедонији, свакојако Европа треба једновремено да учини крај п са господством турским у Строј Србији, у косовском вилајету и једренскоме вилајету. Затим, треба помислити и на то што ће се с Албанијом, где је фанатизам верски много јачи и силнији него игде на другоме месту у европској Турској. Најзад, и Италија показује све већега практичног интереса за балканске области турске царевине. Имајући све то и друго 'штошта на уму, могу се правити само више мање вероватне комби"нације а не поуздана решења Источнога Џитања. Јов. М. Јовановић.

В. МирРОољуБов : Млади и стаРи. — Критически очерки вљрху днешната бљлгарска литература. Тутраканљ, 1907. 8, crp. XXIV, 202, 17.

Угледни бугарски писац и наш сарадник В. Мирољубов (Др. Крстев) штампао је нову једну свеску књи-