Српски књижевни гласник

ОдеЕНЕ и ПрРИКАЗИ. 945

Бугарској; 2). деоба Маћедоније према етнографескоме саставу становништва п етварно опредељивање граница међу три најеплније народности, — Бугаре, Грке и Србе; 3) признање Маћедоније за независну државу.

Присаједињење би било тешко извршити, јер би се томе противили Грци и Срби, п ако би, по мишљењу пишчеву, било оно најправилније, јер је маћедонско становништво п по већини и по симпатијама бугарско.

Деоба се не би могла извршити Зато што се не може одредити тачан састав маћедонскога становништва, које нема још националне свести, а статистике су, како турске тако и других народности, тенденциозне, нетачне. Може бити да би се могло извршити пребројавање народности путем комисије која би била састављена од делегата шест европских сила, турских, од делегата балканских држава и месних општина, православних, католичких, ексархијских. Али, по свој прилици ни то не би помогло. И зато је:

Маћедонија као засебна област, најбоље је решење. Независна Маћедонија би била сигурно јеметво за мир на Балкану и што се не би делила међу · непријатеље Маћедоније. :

Решити Маћедонско Питање може само Европа, а никако балкански народи због њихових непомирљивих међусобних односа. Зато она треба да учини да се спречава узајамно истребљивање хришћана у Маћедонији. Русија има у првоме реду тај задатак. Што се тиче Туреке, она је неспособна за живот, она је једна аномалија међу ланашњим државама, — зато треба са њом раскретити. Она је показала да не подле жи принципима међународнога права, па зато се на међународно право не треба ни освртати, већ што пре евршити, с оним што ће бити јесенас нека буде вечерас.

Свакојако стање је у Маћедонији несносно, и оно ће бити то све донде докле се не раскрети с Турском. И сваки добро зна да треба с Турском то учинити и што пре; али, свако не каже и како. И ако каже како, он

60