Српски књижевни гласник

944 СРпски Књижевни Гласник.

~

утичу пријатпо. А не утичу пријатно ни рђаво распоређени системи слова у штамнању. Све то, међутим, није неважно, и Г. Царићевић имао је једнако да се сећа да је његова књига једна књига за пропатанду, која треба да се допадне људима п ла их привуче.

Ми инак књигу г. Царићевпћа препоручујемо нашим читаоцима.

11. 1.

ДрРЖжаве п Блиска. Исток. („Руска мисао“, Л. Комаров ски, професор московског универеситета, септембар 1906),

Одавно није један Рус писао ништа о балканским пословима, а о Маћедонији нарочито. У нутрашње мучне прилике у Русији одвојпле су пажну њену од Блискога Истока Гроф Комаровски је спремио једну раеправу о Маћедоноји, тражећи, као п еви који пшпу о њој једно, поњегову мишљењу најзгодније решење Маћедонскога Питања.

Од 1878 године до данас, прилике су се па Балкану измениле -— Берлински Уговор је за тренутак начинио равнотежу на Балкану, која се данас сваки час може покварити. Међу народностима на Балкану влада дубоку раздор, који смета ослобођењу хришћана на њему. Пре: теране амбиције шовиниста грчких, бугарских и српских, а сада и румунских, чине, те су односи међу народностима у Маћедонији све заоштренији. Дипломатија не чини ништа да се они ублаже, а Турека их подржава. Реформна акција Русије и Аустрије није у ствари ни један обичан тер!атгаве, већ једно нужно зло да не би rope било. Реформе у Турској и превазилазе њене силе, и стоје у противности са њеним традицијама. Констатујући само ово стање у Маћедонији, не одређујући јој географеке границе, не тражећи дубљег узрока садањем стању и заоштрености односа међу становиштвом у Маћедонији (која не представља за писца ни културну ни политичку јединицу), писац вели да има три пута за ре-· шење маћедонскога питања: 1) присаједињење Маћедоније.