Српски књижевни гласник

СТРИПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

КЊИГА УУ ИО БРОРГ 1. МО ТЖАНУАР. 19407. ЕВАСМЕХТА УГГАДЕ.

НА ОЧЕВОМ ГРОБУ.

„и“ Спавај у хладу наших брда, оче. Спавај у мирису

: перупике и пољеког цвећа. У покоју нашег гробља епавај. Спавај уз плачну песму твога сина. Спава, о спавај, мој добри оче!

Давно си ме испратио, оче, на пут ерећи. Он је ишао преко висипа части и злата. кроз низину срама и кала, ипроким хоризонтима. сјаја, и ниским тамницима беде, Ипак се свуда боре, свуда се чује вапај. свуда се осећа задах рана. Нигде. среће. нема, и живот је бунован а празан сан, оче.

Спавај у својој срећи, оче.

Са далеког пута вратило се твоје дете без пријатеља, без друга, без среће, вратило се да загрли твој велики, твој топли гроб. Варали су ме и мучили, оче, и ја сам ти дошао, да, наслоњен на тебе, као у данима који су прошли, исплачем се дуго и слободно.

Како је лепо у хладу наших брда, како је пун мирис

a 7 перунике и пољског цвећа, како је спокојна. твоја могита! к Ах, срећан ли си, оче мој!

| Спавај у. хладу наших орда, оче. Спавај у мирису : перунике и пољског цвећа, У покоју патег гробља спавај.

, : 1