Српски књижевни гласник
10 Српски Књижевни. ГЛАСНИК. за евој рачун. Он јој даје још. више рељефа, чини је још карактеристичнијом. Сваки зна да је он свог „Владаоца“ радио по живом моделу који је нашао у Чезару Бојџији, Међутим, ништа не OM било погрешније него по „Владаоцу“ судити о. Чезару Борџији. Његову политичку 4 1370номију Маккавели је ухватио у главноме тачно. али је. после, њене црте толико дотеривао и претеривао да се његов „Владалац“ разликује од Чезара Борџије као један немогућан“ колое од једног обично великог човека. Више теоретичар и уметник него практичан полатичар, Макиавели пије успео стећи код својих савременика нелику политичку репутацију. Од својих савременика, он је још највише био цењен као војни администратор. У дипломатским изасланствима никада није успео добити ранг амбасадора. Њему су. истина, поверавани важни послови, али за то је имао да захвали поглавито шеФу Републике, Содеринију. који је био његов велики пријатељ. Он је називан Содеринијева креатура, — његов тарпетто. Поред све своје интелектуалне живости, он није успео изаћи из потчињеног секретарског положаја, остајући до века „мали Николо“, како га је назвао Карлајл.
Друга половина Макиавелијева живота настаје с падом Републике и повратком Медича. Он одједном губи сва своја знања. Уплетен у једну заверу противу новог режима, они допада тамнице и пролази кроз тортуру, да би на крају крајева опет био пуштен у слободу, јер се његово учепће у завери није могло обелоданити. Тек тада, када је све друго изгубио, Макиавели почиње иксати. Република је пала 1512, a већ идуће, 1513 године, Макиавели почиње „Расматрања првих десет књига Тита Ливија“ \Discorsi sopra la prima Deca di Tito Livio). MHcre re. ro,utme његово главно политичко дело „Bamamamam“ {II Principe) и почето је и довршено. За овим списима Долазе п други, многобројни, — и мало по мало Макиавели ствара себи једну нову, чисто књижевну. репутацију. Некадашњи секретар Републике, постаје, под Медичима, чувен као ве-
лики прозни писац, који има идеалан стил ал једног исто-
фар ie»