Српски књижевни гласник

МАКИАХВЕЛИ. 17

ријо-писца. Макиавели је стално тежио да се приобли i Медичима; први корак учинио је, тако рећи, већ сутра дан по паду Републике, — али Медичл нису обраћали на њ пажње, док се његова списатељска вештина није прочула. Тада пак кардинал Медичи долази на мисао да употреби Маккавелија као службеног историјо писца, дајући му да напише једну историју Флоренције. Ова пажња Медича могла је задовољити Макиавелија тек упола: он је више марио политичке послове него књижевне, — и кад год се нудио Медичима, то је било у жељи да добије од њих какву политичку службу или мисију. Макиавели је још доживео васпостављање Републике. године 1527, али“ нова. републиканска влада није хтела да зна за тог негдашњег републиканца, који се доцније удварао Медичома. На неколико дана пред своју смрт, која је те исте године наступила, он је могао с извесном тугом видети. како се његово старо секретарско место даје сасвим другом човеку. |

Прво секретар Републике, па онда службени историјолисац под Медичима, Макиавели не изгледа најчистији политички карактер. Нарочито кад се узме. да је он био вољан примити и политичку службу од Медича, да је, шта више, ради тога једнако гледао да привуче њихову пажњу, и достављао им, с времена на време, своје савете. који су требали да им посведоче његову велику политичку увиђавност. Ипак не треба осуђивати Макиавелија строже по што он то заслужује. Кад се једном пређе преко тога Факта, што је он уопште нудио своје савете Медичима, онда у там саветима, узетим за себе, нема готово ничега за шта би се Мак авелију могло пребацити. Кроз те савете провлаче се, kao Leit-Motiv, one ucre две идеје које је Макнавели и под Републиком заступао, — на име, да треба установити народну војску, и да треба поштовати демократске. установе Флоренције. У једној расправи о њеном политичком уређењу, писаној нарочито за Медиче, он им препоручује да за свога живота владају. ако хоће, и као апсолутна господаји, али да ствари удесе тако. како 0 се, IO. IE

i]