Српски књижевни гласник

ово нарочита. прилика у којој би требало бити блажи према. 2.

њему (далеко од тога). Мени Г. Костић није симпатичан

(реч је, разуме се, о књижевнику). И његово песништво и његова проза ретко су у мени пробудили што друго до

пригодну и плитку забаву, или досаду: често нешто гоје. Је Овом приликом, и ако сам од њега. очекивао бољи превод а

„Хамлета“, много бољи нисам очекивао. Ја, дакле, нисам | ничим изненађен, и немам ни за чим да жалим. Али ми није пријатно што ће мој суд о Г. Костићу као прево-

M

диоцу и познаваоцу Шекспира, и знаоцу енглескога. језика

бити тако у опреци с великим гласом који г. Костић има

у том погледу. Ја нисам иконокласт, и не волим иконо- ~

моја кривица. Међу онима који су стварали поменути глас UP. Костићев, колико их има који су његове превоје Шеке-

пира поређивали с изворним текстом 7 Колико их има који

су Шекспира проучавали“ Колико их има који су и само

преводе PP. Костићеве читали 7 Ја се, дакле, могу не освртати на мишљење једног великог дела поштовалаца. ере k| * д Pov? Г. Костићевих, а. према осталима покушаћу да своје миш-

љење потврдим анализом превода, и довољним бројем | примера, a

(Наставиће се.)

Богдан Поповић.